ISPOVEST: Imam decka 8 meseci, bila sam nevina kada sam odlučila da mu poklonim nevinost…

Imam decka 8 meseci, bila sam nevina kada sam odlučila da mu poklonim nevinost, bilo je jako bolno za mene kada je usao u mene, nekako sam se izborila sa tim da ne vristim kako me ne bi čuli njegovi roditelji. Zatrudnela sam sa njim. U pocetku smo hteli da zadrzimo dete,kad jedno jutro mi kaze samo ja ne mogu vise i ode (vrati se kod svojih roditelja da zivi). Ja sam posle njega jurila ono maltene molila da se pomirimo (naravno nisam do toga stigla sva sreca). Sad smo zajedno posle par dana kao pauze otkud znam kako to da nazovem ali imam problema sa njegovim roditeljima. U fazonu su da me mrze, ne daju mu da bude sa mnom ,ne zele da me vide uopste nista nista….Nas to realno ne sputava da normalno funkcionisemo,on se bas trudi da to ispegla da se ja ne osecam kao ne pozeljna. Al ja imam problem zelim da me gotive i da podrzavaju nasu vezu. A on ne sme da im kaze plasi se. Dal neko zna dobar savet sta da radim,pocela sam cak i stvarno da ih sanjam kako me proganjaju. Volimo se i ne zelimo da odustanemo jedno od drugog al moramo sto pre preci preko njegovih roditelja. Pa svaki savet mi je koristan ?

• Tweet
• Share
• Share
• Share
• Share